Том. 14 Бр. 1 (2022): Архиви на јавно здравје
Јавно здравје

Разбирање на здравствениот контекст за имплементација на нова дигитална психосоцијална интервенција за подобрување на менталното здравје во Северна Македонија

Љубиша Новотни
Универзитетска клиника за психијатрија; Универзитет „Св. Кирил и Методиј“ во Скопје, Медицински факултет, Република Северна Македонија
Силвана Марковска-Симоска
Македонска академија на науките и уметностите, Скопје, Република Северна Македонија
Билјана Блажевска-Стоилковска
Универзитет „Св. Кирил и Методиј“ во Скопје, Факултет за психологија, Скопје, Република Северна Македонија
Милош Милутиновиќ
Универзитетска клиника за психијатрија; Универзитет „Св. Кирил и Методиј“ во Скопје, Медицински факултет, Република Северна Македонија
Стојан Бајрактаров
Универзитетска клиника за психијатрија; Универзитет „Св. Кирил и Методиј“ во Скопје, Медицински факултет, Република Северна Македонија
Антони Новотни
Универзитетска клиника за психијатрија; Универзитет „Св. Кирил и Методиј“ во Скопје, Медицински факултет, Република Северна Македонија
Николина Јовановиќ
Универзитет на кралицата Мери, Лондон, Обединето Кралство
Моме Спасовски
Универзитет „Св. Кирил и Методиј“ во Скопје, Медицински факултет, Институт за социјална медицина, Република Северна Македонија

Објавено 2022-06-23

Клучни зборови

  • локален контекст,
  • психосоцијална интервенција,
  • DIALOG ,
  • психотични растројства,
  • ментално здравје

Како да се цитира

1.
Новотни Љ, Марковска-Симоска С, Блажевска-Стоилковска Б, Милутиновиќ М, Бајрактаров С, Новотни А, Јовановиќ Н, Спасовски М. Разбирање на здравствениот контекст за имплементација на нова дигитална психосоцијална интервенција за подобрување на менталното здравје во Северна Македонија. Arch Pub Health [Internet]. 2022 Jun. 23 [cited 2024 Jul. 16];14(1). Available from: https://id-press.eu/aph/article/view/6029

Апстракт

Целта на оваа студија беше да ги идентификува контекстуалните атрибути во Северна Македонија и нивните карактеристики релевантни за спроведување на нова дигитална интервенција за подобрување на менталното здравје, наречена DIALOG+.  Ова истражување е прво од ваков вид во Северна Македонија поради анализата на контекстуалните атрибути што може да влијаат на ефективноста на интервенцијата и на нејзината прифатливост во различни поставки на здравствената заштита на менталното здравје. Дел од податоците обработени во овој труд се обезбедени и анализирани од Националната стратегија за ментално здравје 2018-2025 и други соодветни придружни документи од Светската здравствена организација и акциски планови, како и преку интервјуа со засегнатите страни (пациенти, негуватели, клиничари и креатори на политики) за нивното мислење пред воведување на интервенцијата DIALOG+ и извештајот за проценка на состојбата во центрите каде требаше да се започне со имплементирање на интервенцијата. Потоа, собраните податоци беа мапирани на рамката развиена од Групата за имплементација на Отава, која вклучува 14 контекстуални атрибути. Резултатите беа сумирани во 2 подгрупи, и се прикажани како фацилитатори и бариери за спроведување, специфични за ментално-здравствениот систем во Северна Македонија. Карактеристиките на DIALOG+ (широко применлива психосоцијална интервенција) се во согласност со современите претпоставки за психосоцијална рехабилитација на пациенти со психоза. Оттука, може да заклучиме дека претставува корисна алатка за професионалците во следење и остварување на вистинската визија и мисија на овие установи. Тоа ќе им помогне на пациентите да се реинтегрираат во општеството, да станат понезависни и да ги искористат своите целосни капацитети во потрага по здравствено и функционално живеење.

Downloads

Download data is not yet available.

Референци

  1. Sadock B J, Sadock V Kaplan and Sadock’s Synopsis of Psychiatry: Behavioral Science/Clinical Psychiatry. 11th edition, Wolters Kluwer, 2014.
  2. WHO-AIMS Report on Mental health System in the Former Yugoslav Republic of Macedonia. WHO, Country Office, Skopje & WHO, Regional Office for Europe, 2009.
  3. May CR, Johnson M, Finch T. Implementation, context and complexity. Implement Sci. 2016;11(1). DOI: https://doi.org/10.1186/s13012-016-0506-3
  4. Ovretveit J. Understanding the conditions for improvement: research to discover which context influences affect improvement success. BMJ Qual Saf. 2011;20(Suppl 1):i18–23. DOI: https://doi.org/10.1136/bmjqs.2010.045955
  5. Coles E, Wells M, Maxwell M, Harris FM, Anderson J, Gray NM, et al. The influence of contextual factors on healthcare quality improvement initiatives: what works, for whom and in what setting? Protocol for a realist review. Syst Rev 2017;6(1). DOI: https://doi.org/10.1186/s13643-017-0566-8
  6. Damschroder LJ, Aron DC, Keith RE, Kirsh SR, Alexander JA, Lowery JC. Fostering implementation of health services research findings into practice: a consolidated framework for advancing implementation science. Implement Sci. 2009;4(1). DOI: https://doi.org/10.1186/1748-5908-4-50
  7. Kaplan HC, Brady PW, Dritz MC, Hooper DK, Linam WM, Froehle CM, et al. The influence of context on quality improvement success in health care: a systematic review of the literature: quality improvement success in health care. Milbank Q. 2010;88(4):500–59. DOI: https://doi.org/10.1111/j.1468-0009.2010.00611.x
  8. Priebe S, Omer S, Giacco D, Slade M. Resource-oriented therapeutic models in psychiatry: conceptual review. The British Journal of Psychiatry 2014; 204(4), 256-261. DOI: https://doi.org/10.1192/bjp.bp.113.135038
  9. Jovanović N, Francis J, Marić N, Arënliu A, Barjaktarov S, Kulenović Dž, et al. Implementing a psychosocial intervention DIALOG+ for patients with psychotic disorders in low and middle income countries in South Eastern Europe: protocol for a hybrid effectiveness-implementation cluster randomized clinical trial (IMPULSE). Global Psychiatry 2019; 2(2), 1-14. DOI: https://doi.org/10.52095/gpa.2020.1319
  10. Ministry of health of the Republic of North Macedonia. National strategy of mental health 2018-2025, Skopje.
  11. Squires JE, Aloisio LD, Grimshaw JM et al. Attributes of context relevant to healthcare professionals’ use of research evidence in clinical practice: a multi-study analysis. Implementation Sci 2019; 14(1), 52. DOI: https://doi.org/10.1186/s13012-019-0900-8
  12. Official Journal of the Republic of Macedonia no 71/2006. Law for mental health.
  13. Mental health Atlas: FYR Macedonia, 2011. Available at http://www.who.int/mental_health/evidence /atlas/profiles/mkd_mh_profile.pdf
  14. Priebe S, McCabe R, Bullenkamp J, Hansson L, Lauber C, Martinez-Leal R, et al. Structured patient-clinician communication and 1-year outcome in community mental healthcare: cluster randomised controlled trial. Br J Psychiatry. 2007; 191:420-426. DOI: https://doi.org/10.1192/bjp.bp.107.036939
  15. Rosenheck R, Stroup S, Keefe RS, McEvoy J, Swartz M, Perkins D, et al. Measuring outcome priorities and preferences in people with schizophrenia. Br J Psychiatry. 2005; 187:529-536. DOI: https://doi.org/10.1192/bjp.187.6.529
  16. Lasalvia A, Bonetto C, Malchiodi F, Salvi G, Parabiaghi A, Tansella M, Ruggeri M. Listening to patients' needs to improve their subjective quality of life. Psychol Med. 2005;35(11):1655-65. DOI: https://doi.org/10.1017/S0033291705005611
  17. Holloway F, Carson J. Subjective Quality of Life, Psychopathology, Satisfaction With Care and Insight: an Exploratory Study. International Journal of Social Psychiatry. 1999;45(4):259-267. DOI: https://doi.org/10.1177/002076409904500404
  18. Trieman N, Leff J, Glover G. Outcome of long stay psychiatric patients resettled in the community: prospective cohort study. British Medical Journal 1999; 319, 13–16. DOI: https://doi.org/10.1136/bmj.319.7201.13